Strazbur
Autor: Slobodan Radovanović, dipl.pravnik, Advokatska kancelarija Savić
Evropski sud za Ljudska prava je međunarodna sudska instanca sa sedištem u Strazburu, kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dakle i svi građani Republike Srbije , kojima su povređena prava propisana ovom Konvencijom. Sud je organizovan tako da svaka od članica Saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope.
Pomenutu konvenciju su, uz Protokole koji regulišu istovetnu materiju, ratifikovale sve države potpisnice Konvencije, uključujući i našu zemlju, te u njihovim pravnim sistemima Konvencija i Protokoli koji idu uz nju imaju neposrednu primenu. Sama Konvencija je međunarodni ugovor kome mogu pristupiti samo zemlje članice Saveta Evrope i predstavlja jednu tačku u dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle drugog svetskog rata uz druge slične izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija, značila pokušaj sistemske zaštite osnovnih ljudskih prava. Ideja da postoje određena prava čija zaštita mora imati univerzalni, nadnacionalni karakter, ima korene u teoriji prirodnog prava i konkretizovana je kroz Konvenciju i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji štiti prava i vrednosti proklamovane Konvencijom, od povreda nastalih pod jurisdikcijom država članica.
Sadržaj:
Da bi sud vaš zahtev uzeo u razmatranje, potrebno je ispunjenje određenih predpostavki.Najvažnije, sud će vaš zahtev uzeti u razmatranje samo ako su već iscrpljeni svi domaći pravni lekovi pred domaćim sudovima. Predstavku morate podneti unutar perioda od šest meseci od donošenja konačne odluke domaćeg suda.Takođe, da biste polagali formalno pravo na ulaganje predstavke sudu u Strazburu, u postupku pred domaćim sudovima morate istaći povrede prava iz Konvencije počinjene od strane suda.
Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice kojima su povređena prava garantovana Konvencijom.
Predmet vaše predstavke može biti samo država ili države potpisnice konvencije, čijim vam je činjenjem-nečinjenjem učinjena povreda.Sud neće razmatrati predstavke upućene protiv fizičkih lica ili privatnih institucija .
Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što je Konvencija stupila na pravnu snagu, dakle posle ratifikacije Konvencije od strane države potpisnice. Naša država je Konvenciju ratifikovala 23.decembra 2003. Godine. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije.
Odlukama suda u Strazburu ne mogu se poništavati ili menjati odluke domaćih sudova, a sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale konvenciju i protokole. Bilo kakva povreda postupka pred domaćim sudovima od strane podnosioca predstavke Sudu u Strazburu automatski ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom. Ako niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima,npr.niste uložili Ustavnu žalbu, sud vašu predstavku najčešće neće razmatrati, sem ako dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. U praksi, na formularu zahteva će vam pod brojem 18. biti postavljeno pitanje da li postoji ili je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji, iz kog razloga to niste učinili. Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva, a čime je izvršena povreda postupka pred domaćim državnim organima, bude uvažena od strane Suda u Strazburu, ovakvi zahtevi najčešće se odbacuju.
U domaćoj praksi je uvođenjem Ustavne žalbe kao pravnog leka stvarni domašaj Konvencije i prava koje ona štiti znatno anuliran dužinom postupka po žalbi pred Ustavnim sudom, pošto se od donošenja presude u slučaju “Vinčić I drugi protiv Srbije”, u praksi Evropskog Suda za ljudska prava u Strazburu, Ustavna žalba smatra neophodnim preduslovom za podnošenje predstavke . Kako postupak po ustavnoj žalbi ume da potraje prilično dugo, zaštita prava građana pred ovom, poslednjom instancom za zaštitu ljudskih prava za sve države potpisnice konvencije se nepotrebno prolongira.
Ukoliko ovi uslovi ne bude ispunjen, sud će vašu predstavku jednostavno odbaciti, pa smo primorani da na ovu činjenicu posebno skrenemo pažnju. Budite sigurni da ste ove formalne uslove ispunili, pre nego što se obratite Evropskom sudu za Ljudska prava.
Predstavka mora, kako je već napomenuto, biti upućena u roku od 6 meseci nakon što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje teći od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena vama ili vašem pravnom zastupniku. Ako kao stranka u postupku naknadno saznate za nove činjenice,koje vam predočavaju kršenje vaših prava u postupku pred domaćim sudom, rok se računa od trenutka vašeg saznanja za kršenja vaših prava garantovanih Konvencijom. Podnošenjem predstavke sudu u vidu zahteva, ovaj rok se prekida i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava započinje.
Postupak pred ELJSP je besplatan,a službeni jezici suda su Francuski i Engleski na kojima se odvija i najveći deo prakse. Jedini troškovi koje ćete biti primorani da snosite su troškovi sastavljanja podneska koje plaćate advokatu, ukoliko ga imate, i troškovi prepiske sa sudom. Predstavku možete podneti na jednom od zvaničnih jezika suda, dakleengleskom ili francuskom,ali ili na srpskom, kao službenom jeziku jedne od država potpisnica Konvencije.
Predsednik veća može izuzetno, odlučiti da se postupak odvija na službenom jeziku na kome je podneta predstavka.Dakle, pod određenim uslovima, ceo postupak se može odvijati i na srpskom jeziku.
Postupak se odvija pismeno, a o toku postupka ćete biti obaveštavani od strane sekretarijata, putem dopisa preko pošte na vašu adresu, odnosno na adresu vašeg pravnog zastupnika, te ne treba da mislite kako će vam odlasci u Strazbur predstavljati finansijske izdatke, što za najveći broj građana predstavlja bojazan pri obraćanju ovom sudu. Veće ima ovlašćenje da zakaže i usmeno ročište, ako nađe za shodno, ali u praksi se rad suda od početka postupka do donošenja presude odvija u potpunosti putem podnošenja pismenih predstavki. O presudi koju sud donese bićete pismeno obavešteni.
Zahtev Evropskom sudu za Ljudska Prava upućuje se poštom, na adresu:
The Registrar
European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 STRASBOURGH CEDEX
Iz sekretarijata će vas, po prijemu predstavke izvestiti o otvaranju predmeta na vaše ime ,koji ćete koristiti u komunikaciji s sudom. Sekretarijat je pomoćni organ suda, te ćete u komunikaciji sa njim morati da pokažete posebnu ažurnost,s obzirom da će se vašim nepostupanjem u skladu sa dopisima sekretarijata u pogledu dostavljanja informacija, ispravki i sl. a u roku od godinu dana od dostavljanja dopisa kojim se navedeni podatci traže, smatrati da ste odustali od daljeg postupka pred ELJSP.
Vaš zahtev treba da sadrži :
1 – kratak opis činjeničnog stanja na koje se povreda prava iz Konvencije odnosi
2 – pod navedeno činjenično stanje podvedene ,povrede prava garantovanih Konvencijom
3 – tok postupka pred domaćim državnim organima uključujući:
-taksativno nabrajanje odluka navedenih organa
-datuma njihovog donošenja
-prilaganje kopija navedenih odluka
4 – nabrajanje svih pravnih lekova koje ste iskoristili pred domaćim sudovima.
5 – vaš potpis i potpis vašeg pravnog zastupnika ako ga imate
Postupak pred sudom možete započeti i lično, bez pravnog zastupnika ili advokata, međutim u određenoj fazi postupka, od momenta kada vaša predstavka bude prosleđena vladi države članice na odgovor, najčešće ćete morati da angažujete pravnog zastupnika, koji može biti advokat, koji poseduje ovlašćenje da obavlja advokatsku praksu u bilo kojoj od država potpisnica Konvancije te ima boravište u jednoj ovih država, ali i svako drugo lice, uz odobrenje predsednika veća .
Obrazac zahteva potpisujete vi ili vaš pravni zastupnik, ukoliko ga imate. Ukoliko imate zastupnika ili advokata, uz vašu predstavku sudu morate dostaviti i punomoćje kojim ga ovlašćujete da vas zastupa u postupku pred sudom u datom predmetu. Ukoliko se sudu legitimišete kao zakonski zastupnik pravnog lica, morate dostaviti dokaze vašeg statusa.
Sud izuzetno može odlučiti i da odstupi od inače uobičajene prakse javnosti postupka, te vam odobritianonimnost,ukoliko mu se obratite sa takvim zahtevom i ukoliko nađe da za to postoje opravdani razlozi.
Po prijemu vaše predstavke, sud prvo rešava o njenoj prihvatljivosti, u smislu povreda Konvencije na koje se pozivate u vašem zahtevu.U ovoj fazi postupka odluku će doneti veće sastavljeno od troje sudija, jednoglasno, a ukoliko je jednoglasnost nemoguće postići, o prihvatljivosti predstavke će odlučivati veće od 7 sudija a vaša predstavka može biti prihvaćena ili odbijena. Ukoliko vaša predstavka bude proglašena prihvatljivom, bićete, od strane suda upućeni naprijateljsko poravnanje sa zastupnikom države na čije ste se kršenja konvencije i žalili Sudu. Tek ukoliko pokušaj poravnanja ne uspe, sud će slučaj rešiti u meritumu .
Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države potpisnice Konvencije. Presudom vam može biti dosuđena novčana nadoknada za štetu koja vam je naneta od strane utužene države potpisnice Konvencije, može se tražiti i ponovno otvaranje postupka u predmetu u kome su navedene povrede Konvencije počinjene, pa i promene u zakonodavstvu utužene države ili u sudskoj praksi, ukoliko se to smatra nužnim za izvršenje presude. Presudom se ne mogu preinačiti ukidati ili menjati presude domaćih sudova, te se naravno, ne mogu vršiti ni neposredne izmene u zakonodavstvu država članica. Ipak, izvršenje presude je formalno u nadležnosti komiteta ministara Saveta Evrope pa stavovi izloženi u presudama, često imaju karakter preporuka koje mogu biti instrument za političku inicijativu prema navedenoj državi potpisnici. Ovo je mehanizam u nastajanju zasnovan na precedentnom pravu, te odluke sudske prakse mogu uticati na promene u zakonodavstvima zemalja članica Saveta Evrope. Nesprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava može dovesti do suspenzije članstva u Savetu Evrope, države koja se o presudu oglušila, pa čak i do isključenja iz članstva. Sve presude Evropskog Suda za Ljudska Prava dostupne su javnosti.
Na presudu Suda, žalba u načelu nije dozvoljena, sem u slučaju otkrivanja novih činjenica koje podnosiocu predstavke nisu bile poznate ili se prema okolnostima slučaja može predpostaviti da mu nisu bile poznate u momentu izricanja presude, a imale bi odlučujući uticaj na sadržinu presude. U ovom slučaju, od suda se može zahtevati da spornu presudu preispita u roku od 6 meseci od saznanja podnosioca predstavke, za ove nove činjenice.
Ako sud ne utvrdi postojanje povrede prava iz Konvencije nećete snositi nikakve troškove, ni troškove postupka pred sudom, ni eventualne troškove suprotne strane.
Po poslovniku suda, na izričit zahtev podnosioca predstavke, ili po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća može stranci omogućiti da koristi besplatnu pravnu pomoć. Da bi se ovo pravo ostvarilo potrebno je da podnosilac predstavke dokaže sudu da nema sredstava da pokrije troškove zastupanja pred ovim sudom, u kojem slučaju će mu sud, ukoliko usvoji argumente stranke, omogućiti naknadu koja pokriva troškove zastupnika i sve druge izdatke koje je stranka imala u odnosu na ovaj postupak.
Ovo bi bio kratak pregled osnovnih pitanja koja se postavljaju pri obraćanju Evropskom Sudu za Ljudska Prava. Trudili smo se da sadržaj teksta prilagodimo široj javnosti, tako da na najjednostavniji način razjasnimo osnovne dileme sa kojima ćete se sresti pri pokretanju i vođenju postupka pred ovim sudom, pa je i tekst prilagođen toj svrsi. Kako su konvencija i protokoli ipak jedan komleksan izvor prava preporučujemo svakome čija je namera da se sudu obrati za zaštitu svojih prava, da ih studiozno prouči.
