Strazbur

Kako je Evropski sud u Strazburu postao „mašina“ za odbacivanje predstavki

EFIKASNOST  NA UŠTRB PRAVDE

Da bi smanjili broj nerešenih predmeta u Evropskom sudu u Stazburu smislio je nove pravne mehanizme i pravila uz pomoć kojih predstavke mogu da odbace po kratkom postupku, POD IZGOVOROM  „NEPRIHVATLJIVOSTI“.

Evropski sud za ljudska prava  (ESLJP) uveo je ta nova pravna pravila kroz promenu člana 47. Sudskog poslovnika, kao i kroz  primenu Dodatnog protokola broj 15  i Dodatnog protokola 14, kojim se skraćuje rok za podnošenje  predstavke na čeiri meseca od prijema  odluke protiv koje se  podnosi predstavka. Uvedena je mogućnost da sudija pojedinac  samostalno odlučuje o prihvatljivosti predstavke, što je praksi  rezultiralo odbacivanjem na desetine  hiljada predstavkih iz  cele Evrope.

 

U „Sl. glasniku RS – Međunarodni ugovori“, br. 10/2015, objavljen je Zakon o potvrđivanju Protokola broj 15 kojim se menja Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koji se primenjuje od 19. maja 2015. god.

 

Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu koji nastupa po proteku perioda od tri meseca od dana kada su sve Visoke strane ugovornice Konvencije izrazile svoj pristanak da ih ovaj protokol obavezuje. (O stupanju na snagu ovo protokola Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava sve države članice Saveta Evrope i ostale Visoke strane ugovornice).

 

Možda i najvažnija izmena koju Protokol 15 donosi, odnosi se na uslove prihvatljivosti predstavke podnete ESLJP. Ovi uslovi su propisani članom 35. Konvencije.

Pre izmene ovaj član je glasio:

 

  1. Sud može uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpu svi unutrašnji pravni lekovi, u skladu sa opštepriznatim načelima međunarodnog prava, i u roku od šest meseciod dana kada je povodom njega doneta pravosnažna odluka.
  2. Sud ne postupa po pojedinačnoj predstavci podnetoj na osnovu člana 34. koja je:
  3. a) anonimna, ili
  4. b) u suštini istovetna s predstavkom koju je Sud već razmatrao, ili koja je već podneta nekoj drugoj međunarodnoj instanci radi ispitivanja, odnosno rešavanja a ne sadrži nove relevantne činjenice.
  5. Sud proglašava neprihvatljivom svaku pojedinačnu predstavku podnetu na osnovu člana 34. ako:
  6. a) smatra da je predstavka nespojiva sa odredbama Konvencije ili protokola uz nju, očigledno neosnovana, ili predstavlja zloupotrebu prava na predstavku; ili
  7. b) smatra da podnosilac predstavke nije značajnije oštećen, osim ako poštovanje ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i protokolima uz nju ne zahteva ispitivanje suštine predstavke, s tim da se predstavka ne može odbaciti po ovom osnovu ukoliko slučaj nije prethodno s dužnom pažnjom razmotrio domaći sud.
  8. Sud odbacuje svaku predstavku koju smatra neprihvatljivom u smislu ovog člana. On to može učiniti u svakoj fazi postupka.

 

U stavu 1. ovog člana šestomesečni rok za podnošenje predstavke skraćuje se na četiri meseca od dana od kada je povodom predmeta doneta konačna pravosnažna odluka domaćeg suda, dok se u stavu 3. tačka b. Konvencije brišu reči: „s tim da se predstavka ne može odbaciti po ovom osnovu ukoliko slučaj nije prethodno s dužnom pažnjom razmotrio domaći sud”.

 

Dakle, skraćen je rok za podnošenje predstavke ESLJP, nakon iscrpljivanja domaćih pravnih lekova i donošenja pravosnažne odluke po predmetu predstavke, dok je slučaj kada sud proglašava neprihvatljivom pojedinačnu predstavku pojednostavljen, obzirom da se brisanjem gore navedenih reči, praktično predviđa, da, u situaciji kada odluči da odbaci predstavku jer podnosilac nije značajnije oštećen, ESLJP neće ulaziti u pitanje dužne pažnje domaćeg suda.

 

Napominjemo da odredbe o skraćivanju roka za podnošenje predstavke stupaju na snagu šest meseci nakon stupanja Protokola 15 na snagu i ne primenjuju se na one predstavke za koje je doneta konačna odluka u smislu člana 35. stav 1. Konvencije (o prihvatljivosti predstavke), pre nego što su stupile na snagu ove odredbe.

 

Pored navedene Protokol 15 donosi još nekoliko izmena Konvencije, a pretpostavljamo da ove izmene za cilj imaju veću efikasnost postupka, a naročito ova koja se odnosi na skraćenje roka u kom ESLJP može uzeti predmet u postupak, jer istekom ovog novog, kraćeg roka ESLJP neće uzeti predstavku u razmatranje.

 

Sa ovim izmenama ESLJP je postao maksimalno efikasan, ali na štetu pravde i  pravičnosti. Bila je ideja da se problem  velikog broja predmeta pred ESLJP i  preopterećenja sudija  reši izborom po novih sudija, po jednog iz svake članice Saveta Evrope, od nje  se odustalo. Uradjeno je  to na štetu pravde I ugleda suda, Mogućnost da sud koji  odbacuje 200 hiljada predstavki  godišnje kao neprihvatljive  uzme u ozbiljno razmatranje i  meritorni rad baš  vašu predstavku sa  pomenutim promena svedena je na minimu.  Uz sve to, moguće da Vas iz ESPLJP nikada ne  obaveste o skidanju predstavke sa liste  predmeta jer, obaveštenja neretko šalju pogrešnim punomoćnicima ili  direktno  samim strankama.

 

Zato iz  advokatske kancelarije Savić svim novim  klijentima koji se interesuju za Strazbur,  prvo saopštavamo  ove  nevesele činjenice sa prognozom da su šanse da se prodje  prvi stepen ispitivanja prihvatljivosti predstavke ravne dobitku na lotou! Do pre  godinu dana  advoaktska  kancelarija je pisala po sto predstavki godišnje, a poslednjih deset meseci tek pet šest I to na izričito insistiranje stranaka.


 

ZAKON O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA BROJ 15 KOJIM SE MENJA KONVENCIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA

Član 1.

Potvrđuje se Protokol broj 15 kojim se menja Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sačinjen 24. juna 2013. godine u Strazburu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOCOL NO. 15 AMENDING THE CONVENTION ON THE PROTECTION OF HUMAN RIGHTS AND FUNDAMENTAL FREEDOMS

Strasbourg, 24. VI 2013

Preamble

The member States of the Council of Europe and the other High Contracting Parties to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, signed at Rome on 4 November 1950 (hereinafter referred to as „the Convention”), signatory hereto, Having regard to the declaration adopted at the High Level Conference on the Future of the European Court of Human Rights, held in Brighton on 19 and 20 April 2012, as well as the declarations adopted at the conferences held in Interlaken on 18 and 19 February 2010 and Izmir on 26 and 27 April 2011; Having regard to Opinion No. 283 (2013) adopted by the Parliamentary Assembly of the Council of Europe on 26 April 2013; Considering the need to ensure that the European Court of Human Rights (hereinafter referred to as „the Court”) can continue to play its pre-eminent role in protecting human rights in Europe, Have agreed as follows:

Article 1

At the end of the preamble to the Convention, a new recital shall be added, which shall read as follows: „Affirming that the High Contracting Parties, in accordance with the principle of subsidiarity, have the primary responsibility to secure the rights and freedoms defined in this Convention and the Protocols thereto, and that in doing so they enjoy a margin of appreciation, subject to the supervisory jurisdiction of the European Court of Human Rights established by this Convention,”

Article 2

  1. In Article 21 of the Convention, a new paragraph 2 shall be inserted, which shall read as follows: „Candidates shall be less than 65 years of age at the date by which the list of three candidates has been requested by the Parliamentary Assembly, further to Article 22.”
  2. Paragraphs 2 and 3 of Article 21 of the Convention shall become paragraphs 3 and 4 of Article 21 respectively.
  3. Paragraph 2 of Article 23 of the Convention shall be deleted. Paragraphs 3 and 4 of Article 23 shall become paragraphs 2 and 3 of Article 23 respectively.

Article 3

In Article 30 of the Convention, the words „unless one of the parties to the case objects” shall be deleted.

Article 4

In Article 35, paragraph 1 of the Convention, the words „within a period of six months” shall be replaced by the words „within a period of four months”.

Article 5

In Article 35, paragraph 3, sub-paragraph b of the Convention, the words „and provided that no case may be rejected on this ground which has not been duly considered by a domestic tribunal” shall be deleted.

Final and transitional provisions

Article 6

  1. This Protocol shall be open for signature by the High Contracting Parties to the Convention, which may express their consent to be bound by:

    a signature without reservation as to ratification, acceptance or approval; or

    b signature subject to ratification, acceptance or approval, followed by ratification, acceptance or approval

  2. The instruments of ratification, acceptance or approval shall be deposited with the Secretary General of the Council of Europe.

Article 7

This Protocol shall enter into force on the first day of the month following the expiration of a period of three months after the date on which all High Contracting Parties to the Convention have expressed their consent to be bound by the Protocol, in accordance with the provisions of Article 6.

Article 8

  1. The amendments introduced by Article 2 of this Protocol shall apply only to candidates on lists submitted to the Parliamentary Assembly by the High Contracting Parties under Article 22 of the Convention after the entry into force of this Protocol.
  2. The amendment introduced by Article 3 of this Protocol shall not apply to any pending case in which one of the parties has objected, prior to the date of entry into force of this Protocol, to a proposal by a Chamber of the Court to relinquish jurisdiction in favour of the Grand Chamber
  3. Article 4 of this Protocol shall enter into force following the expiration of a period of six months after the date of entry into force of this Protocol. Article 4 of this Protocol shall not apply to applications in respect of which the final decision within the meaning of Article 35, paragraph 1 of the Convention was taken prior to the date of entry into force of Article 4 of this Protocol.
  4. All other provisions of this Protocol shall apply from its date of entry into force, in accordance with the provisions of Article 7.

Article 9

The Secretary General of the Council of Europe shall notify the member States of the Council of Europe and the other High Contracting Parties to the Convention of:

a any signature;

b the deposit of any instrument of ratification, acceptance or approval;

c the date of entry into force of this Protocol in accordance with Article 7; and

d any other act, notification or communication relating to this Protocol.

In witness whereof, the undersigned, being duly authorised thereto, have signed this Protocol.

Done at Strasbourg, this 24th day of June 2013, in English and in French, both texts being equally authentic, in a single copy which shall be deposited in the archives of the Council of Europe. The Secretary General of the Council of Europe shall transmit certified copies to each member State of the Council of Europe and to the other High Contracting Parties to the Convention.

 

PROTOKOL BROJ 15 KOJIM SE MENJA KONVENCIJA ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA

Strazbur, 24. jun 2013. godine

Preambula

Države članice Saveta Evrope i druge Visoke strane ugovornice Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisane u Rimu 4. novembra 1950. godine (u daljem tekstu: „Konvencija”), ovde potpisnice,

Imajući u vidu deklaraciju koja je usvojena na Konferenciji o budućnosti Evropskog suda za ljudska prava, održanoj u Brajtonu 19. i 20. aprila 2012. godine, kao i deklaracije usvojene na konferencijama održanim u Interlakenu 18. i 19. februara 2010. godine i Izmiru 26. i 27. aprila 2011. godine;

Imajući u vidu Mišljenje broj 283 (2013) koje je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope 26. aprila 2013. godine;

S obzirom na potrebu da se obezbedi da Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: „Sud”) zadrži ključnu ulogu u zaštiti ljudskih prava u Evropi, Saglasile su se o sledećem:

Član 1.

Dodaje se nova rečenica na kraju preambule Konvencije, koja glasi: „Potvrđujući da Visoke strane ugovornice, u skladu sa načelom supsidijarnosti, snose glavnu odgovornost za obezbeđivanje prava i sloboda garantovanih Konvencijom i Protokolima uz nju, i da u tu svrhu uživaju polje slobodne procene koje je podvrgnuto kontrolnoj nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava koji je osnovan ovom Konvencijom.”

Član 2.

  1. U članu 21. Konvencije dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Kandidati moraju biti mlađi od 65 godina na dan podnošenja zahteva Parlamentarne skupštine da joj se dostavi lista od tri kandidata u skladu sa članom 22.”
  2. U članu 21. st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
  3. U članu 23. Konvencije, stav 2. briše se. U članu 23. st. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 3.

U članu 30. Konvencije brišu se reči: „izuzev kada se tome protivi jedna od stranaka u sporu”.

Član 4.

U članu 35. stav 1. Konvencije reči: „u roku od šest meseci” zamenjuju se rečima: „u roku od četiri meseca”.

Član 5.

U članu 35. stav 3. tačka b. Konvencije brišu se reči: „s tim da se predstavka ne može odbaciti po ovom osnovu ukoliko slučaj nije prethodno s dužnom pažnjom razmotrio domaći sud”.

Prelazne i završne odredbe

Član 6.

  1. Ovaj protokol je otvoren Visokim stranama ugovornice Konvencije za potpisivanje, koje mogu izraziti svoj pristanak da budu vezane:
    a. potpisom bez rezerve u pogledu potvrđivanja, prihvatanja odnosno odobrenja; ili

    b. potpisom koji podleže potvrđivanju, prihvatanju odnosno odobrenju, kome će slediti potvrđivanje, prihvatanje odnosno odobrenje

  2. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja i odobrenja deponuju se kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.

Član 7.

Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana u mesecu koji nastupa po proteku perioda od tri meseca od dana kada su sve Visoke strane ugovornice Konvencije izrazile svoj pristanak da ih ovaj protokol obavezuje, u skladu sa odredbama člana 6.

Član 8.

  1. Izmene u članu 2. ovog protokola primenjuju se samo na one kandidate na listama koje su Visoke strane ugovornice podnele Parlamentarnoj skupštini na osnovu člana 22. Konvencije nakon stupanja na snagu ovog protokola.
  2. zmene u članu 3. ovog protokola se ne primenjuju ni na jedan postupak u toku u kojem je jedna od strana prigovorila, pre nego što je ovaj protokol stupio na snagu, predlogu veća Suda da ustupi nadležnost Velikom veću.
  3. Član 4. ovog protokola stupa na snagu šest meseci nakon stupanja ovog protokola na snagu. Član 4. Protokola se ne primenjuje na one predstavke za koje je doneta konačna odluka u smislu člana 35. stav 1. Konvencije, pre nego što je stupio na snagu član 4. ovog protokola.
  4. Sve druge odredbe Protokola primenjuju se od dana stupanja na snagu u skladu sa odredbama člana 7.

Član 9.

Generalni sekretar Saveta Evrope obaveštava sve države članice Saveta Evrope i ostale Visoke strane ugovornice Konvencije o:

a. svakom potpisu;

b. deponovanju instrumenta potvrđivanja, prihvatanja ili odobrenja;

c. datumu stupanja na snagu ovog protokola u skladu sa članom 7; i

d. svakom drugom aktu, obaveštenju ili saopštenju u vezi sa ovim protokolom.

U potvrdu čega su dole potpisani, kao propisno ovlašćeni u tu svrhu, potpisali ovaj protokol.

Sačinjeno u Strazburu, dana 24. juna 2013. godine na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna, u po jednom primerku koji se deponuje u arhivi Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope dostaviće overene kopije svakoj državi članici Saveta Evrope i drugim Visokim stranama ugovornicama Konvencije.

Član 3.

O izvršavanju ovog protokola stara se ministarstvo nadležno za pravosuđe.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori”.

 

 


 

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Autor: Slobodan Radovanović, dipl.pravnik, Advokatska kancelarija  Savić

Evropski sud za Ljudska prava je međunarodna  sudska instanca sa sedištem u Strazburu, kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dakle i svi građani Republike Srbije , kojima su povređena prava propisana  ovom Konvencijom. Sud je organizovan tako da svaka od članica Saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica Saveta Evrope.

Pomenutu konvenciju su, uz Protokole koji regulišu istovetnu materiju, ratifikovale sve države potpisnice Konvencije, uključujući i našu zemlju, te u njihovim pravnim sistemima Konvencija i Protokoli koji idu uz nju imaju neposrednu primenu. Sama Konvencija je međunarodni ugovor kome mogu pristupiti samo zemlje članice Saveta Evrope i predstavlja jednu tačku  u dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle drugog svetskog rata uz druge slične izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija, značila pokušaj sistemske zaštite osnovnih ljudskih prava. Ideja da  postoje određena prava čija zaštita mora imati univerzalni, nadnacionalni karakter, ima korene u teoriji prirodnog prava i konkretizovana je kroz Konvenciju i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji štiti prava i vrednosti proklamovane Konvencijom, od povreda nastalih pod jurisdikcijom država članica.

 

Ovde možete videti šematski prikaz postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

Sadržaj:

1. Uslovi

2. Rok

3. Tok postupka

4. Sadržaj zahteva

 

1. USLOVI

Da bi sud vaš zahtev uzeo u razmatranje, potrebno je ispunjenje određenih predpostavki.Najvažnije, sud će vaš zahtev uzeti u razmatranje samo ako su već iscrpljeni svi domaći pravni lekovi pred domaćim sudovima. Predstavku morate podneti unutar perioda od šest meseci od donošenja konačne odluke domaćeg suda.Takođe, da biste polagali formalno pravo na ulaganje predstavke sudu u Strazburu, u postupku pred domaćim sudovima morate istaći povrede prava iz Konvencije počinjene od strane suda.

Podnosilac predstavke može biti pojedinac ili pravno lice kojima su povređena prava garantovana Konvencijom.

Predmet vaše predstavke može biti samo država ili države potpisnice konvencije, čijim vam je činjenjem-nečinjenjem učinjena povreda.Sud neće razmatrati predstavke upućene protiv fizičkih lica ili privatnih institucija .

Predstavka se mora odnositi na kršenja prava koja su se desila nakon što je Konvencija stupila na pravnu snagu, dakle posle ratifikacije Konvencije od strane države potpisnice. Naša država je Konvenciju ratifikovala 23.decembra 2003. Godine. Predstavke koje se odnose na kršenje prava koje je nastupilo pre ovog perioda sud će prihvatiti samo ukoliko sporno kršenje prava i dalje proizvodi posledice koje su u suprotnosti sa obavezama koje je država preuzela ratifikacijom Konvencije.

Odlukama suda u Strazburu ne mogu se poništavati ili menjati odluke domaćih sudova, a sudu se možete obratiti samo protiv država koje su ratifikovale konvenciju i protokole. Bilo kakva povreda postupka pred domaćim sudovima od strane podnosioca predstavke Sudu u Strazburu automatski ga diskvalifikuje u pogledu zaštite njegovih prava pred ovim sudom. Ako niste u potpunosti iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima,npr.niste uložili Ustavnu žalbu, sud vašu predstavku najčešće neće razmatrati, sem ako dokažete da postoje opravdani razlozi zašto to niste učinili. U praksi, na formularu zahteva će vam pod brojem 18. biti postavljeno pitanje da li postoji ili je postojalo pravno sredstvo koje niste iskoristili i ako postoji, iz kog razloga to niste učinili.Iako teoretski postoji mogućnost da vaša argumetacija u pogledu razloga neulaganja pravnog sredstva, a čime je izvršena povreda postupka pred domaćim državnim organima, bude uvažena od strane Suda u Strazburu, ovakvi zahtevi najčešće se odbacuju.

U domaćoj praksi je uvođenjem Ustavne žalbe kao pravnog leka stvarni domašaj Konvencije i prava koje ona štiti znatno anuliran dužinom postupka po žalbi pred Ustavnim sudom, pošto se od donošenja presude u slučaju “Vinčić I drugi protiv Srbije”, u praksi Evropskog Suda za ljudska prava u Strazburu, Ustavna žalba smatra neophodnim preduslovom za podnošenje predstavke . Kako postupak po ustavnoj žalbi ume da potraje prilično dugo, zaštita prava građana pred ovom, poslednjom instancom za zaštitu ljudskih prava za sve države potpisnice konvencije se nepotrebno prolongira.

Ukoliko ovi uslovi ne bude ispunjen, sud će vašu predstavku jednostavno odbaciti, pa smo primorani da na ovu činjenicu posebno skrenemo pažnju. Budite sigurni da ste ove formalne uslove ispunili, pre nego što se obratite Evropskom sudu za Ljudska prava.

2. ROK

Predstavka mora, kako je već napomenuto, biti upućena u roku od 6 meseci nakon što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje teći od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena vama ili vašem pravnom zastupniku. Ako kao stranka u postupku naknadno saznate za nove činjenice,koje vam predočavaju kršenje vaših prava u postupku pred domaćim sudom, rok se računa od trenutka vašeg saznanja za kršenja vaših prava garantovanih Konvencijom. Podnošenjem predstavke sudu u vidu zahteva, ovaj rok se prekida i postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava započinje.

3. TOK POSTUPKA PRED ESLJP

Postupak pred ELJSP je besplatan,a službeni jezici suda su Francuski i Engleski na kojima se odvija i najveći deo prakse. Jedini troškovi koje ćete biti primorani da snosite su troškovi sastavljanja podneska koje plaćate advokatu, ukoliko ga imate, i troškovi prepiske sa sudom. Predstavku možete podneti na jednom od zvaničnih jezika suda, dakleengleskom ili francuskom,ali ili na srpskom, kao službenom jeziku jedne od država potpisnica Konvencije.

Predsednik veća može izuzetno, odlučiti da se postupak odvija na službenom jeziku na kome je podneta predstavka.Dakle, pod određenim uslovima, ceo postupak se može odvijati i na srpskom jeziku.

Postupak se odvija pismeno, a o toku postupka ćete biti obaveštavani od strane sekretarijata, putem dopisa preko pošte na vašu adresu, odnosno na adresu vašeg pravnog zastupnika, te ne treba da mislite kako će vam odlasci u Strazbur predstavljati finansijske izdatke, što za najveći broj građana predstavlja bojazan pri obraćanju ovom sudu. Veće ima ovlašćenje da zakaže i usmeno ročište, ako nađe za shodno, ali u praksi se rad suda od početka postupka do donošenja presude odvija u potpunosti putem podnošenja pismenih predstavki.  O presudi koju sud donese bićete pismeno  obavešteni.

Zahtev Evropskom sudu za Ljudska Prava upućuje se poštom, na adresu:

The Registrar

European Court of Human Rights

Council of Europe

F-67075 STRASBOURGH CEDEX

Iz sekretarijata će vas, po prijemu predstavke izvestiti o otvaranju predmeta na vaše ime ,koji ćete koristiti u komunikaciji s sudom. Sekretarijat je pomoćni organ suda, te ćete u komunikaciji sa njim morati da pokažete posebnu ažurnost,s obzirom da će se vašim nepostupanjem u skladu sa dopisima sekretarijata u pogledu dostavljanja informacija, ispravki i sl. a u roku od godinu dana od dostavljanja dopisa kojim se navedeni podatci traže, smatrati da ste odustali od daljeg postupka pred ELJSP.

4. SADRŽAJ  ZAHTEVA

Vaš zahtev treba da sadrži :

1 – kratak opis činjeničnog stanja na koje se povreda prava iz Konvencije odnosi

2 – pod navedeno činjenično stanje podvedene ,povrede prava garantovanih Konvencijom

3 – tok postupka pred domaćim državnim organima uključujući:

-taksativno nabrajanje odluka navedenih organa

-datuma njihovog donošenja

-prilaganje kopija navedenih odluka

4 – nabrajanje svih pravnih lekova koje ste iskoristili pred domaćim sudovima.

5 – vaš potpis i potpis vašeg pravnog zastupnika ako ga imate

Postupak pred sudom možete započeti i lično, bez pravnog zastupnika ili advokata, međutim u određenoj fazi postupka, od momenta kada vaša predstavka bude prosleđena vladi države članice na odgovor, najčešće ćete morati da angažujete pravnog zastupnika, koji može biti advokat, koji poseduje ovlašćenje da obavlja advokatsku praksu u bilo kojoj od država potpisnica Konvancije te ima boravište u jednoj ovih država, ali i svako drugo lice, uz odobrenje predsednika veća .

Obrazac zahteva potpisujete vi ili vaš pravni zastupnik, ukoliko ga imate. Ukoliko imate zastupnika ili advokata, uz vašu predstavku sudu morate dostaviti i punomoćje kojim ga ovlašćujete da vas zastupa u postupku pred sudom u datom predmetu. Ukoliko se sudu legitimišete kao zakonski zastupnik pravnog lica, morate dostaviti dokaze vašeg statusa.

Sud izuzetno može odlučiti i da odstupi od inače uobičajene prakse javnosti postupka, te vam odobritianonimnost,ukoliko mu se obratite sa takvim zahtevom i ukoliko nađe da za to postoje opravdani razlozi.

Po prijemu vaše predstavke, sud prvo rešava o njenoj prihvatljivosti, u smislu povreda Konvencije na koje se pozivate u vašem zahtevu.U ovoj fazi postupka odluku će doneti veće sastavljeno od troje sudija, jednoglasno, a ukoliko je jednoglasnost nemoguće postići, o prihvatljivosti predstavke će odlučivati veće od 7 sudija a vaša predstavka može biti prihvaćena ili odbijena. Ukoliko vaša predstavka bude proglašena prihvatljivom, bićete, od strane suda upućeni naprijateljsko poravnanje sa zastupnikom države na čije ste se kršenja konvencije i žalili Sudu. Tek ukoliko pokušaj poravnanja ne uspe, sud će slučaj rešiti u meritumu .

Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države potpisnice Konvencije. Presudom vam može biti dosuđena novčana nadoknada za štetu koja vam je naneta od strane utužene države potpisnice Konvencije,  može se tražiti i ponovno otvaranje postupka u predmetu u kome su navedene povrede Konvencije počinjene, pa i promene u zakonodavstvu utužene države ili u sudskoj praksi, ukoliko se to smatra nužnim za izvršenje presude. Presudom se ne mogu preinačiti ukidati ili menjati presude domaćih sudova, te se naravno, ne mogu vršiti ni neposredne izmene u zakonodavstvu država članica. Ipak, izvršenje presude je formalno u nadležnosti komiteta ministara Saveta Evrope pa stavovi izloženi u presudama, često imaju karakter preporuka koje mogu biti instrument za političku inicijativu prema navedenoj državi potpisnici. Ovo je mehanizam u nastajanju zasnovan na precedentnom pravu, te odluke sudske prakse mogu uticati na promene u zakonodavstvima zemalja članica Saveta Evrope. Nesprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava može dovesti do suspenzije članstva u Savetu Evrope, države koja se o presudu oglušila, pa čak i do isključenja iz članstva. Sve presude Evropskog Suda za Ljudska Prava dostupne su javnosti.

Na presudu Suda, žalba u načelu nije dozvoljena, sem u slučaju otkrivanja novih činjenica koje podnosiocu predstavke nisu bile poznate ili se prema okolnostima slučaja može predpostaviti da mu nisu bile poznate u momentu izricanja presude, a imale bi odlučujući uticaj na sadržinu presude. U ovom slučaju, od suda se može zahtevati da spornu presudu preispita u roku od 6 meseci od saznanja podnosioca predstavke, za ove nove činjenice.

Ako sud ne utvrdi postojanje povrede prava iz Konvencije nećete snositi nikakve troškove, ni troškove postupka pred sudom, ni eventualne troškove suprotne strane.

Po poslovniku suda, na izričit zahtev podnosioca predstavke, ili po sopstvenoj inicijativi, predsednik veća može stranci omogućiti da koristi besplatnu pravnu pomoć. Da bi se ovo pravo ostvarilo potrebno je da podnosilac predstavke dokaže sudu da nema sredstava da pokrije troškove zastupanja pred ovim sudom, u kojem slučaju će mu sud, ukoliko usvoji argumente stranke, omogućiti naknadu koja pokriva troškove zastupnika i sve druge izdatke koje je stranka imala u odnosu na ovaj postupak.

Ovo bi bio kratak pregled osnovnih pitanja koja se postavljaju pri obraćanju Evropskom Sudu za Ljudska Prava. Trudili smo se da sadržaj teksta prilagodimo široj javnosti, tako da na najjednostavniji način razjasnimo osnovne dileme sa kojima ćete se sresti pri pokretanju i vođenju postupka pred ovim sudom, pa je i tekst prilagođen toj svrsi. Kako su konvencija i protokoli ipak jedan komleksan izvor prava preporučujemo svakome čija je namera da se sudu obrati za zaštitu svojih prava, da ih studiozno prouči.